“Кada je došlo vreme da svako pokaže svoj rad, ja sam svoj stavila na pod. Učiteljica me je čudno pogledala.
„Akiko, šta to radiš?”
Nisam odgovorila. Uzela sam drugi beli papir i ćutke se popela na svoju stolicu, stolica je škripala pomalo dramatično, a crtež je bio na podu daleko ispod mene. Bila sam viša od Jagode iz tatine bašte, to sigurno. Zatim sam krenula da cepam papir i pravim pahulje od papira, neke su bile krupne, neke nisu, hiljadu komadića papira, hiljadu komadića koji lete, i počela sam da ih bacam po svom crtežu; taj sneg je padao na vrhove kapa, na potiljke ljudi, šubare.
Meni je tek sad sve imalo smisla.
Učiteljica je bila u blagom šoku.
Ostala deca su za mene bila vetar i gledala su začuđeno sa smeškom u uglu usana.
Ja sa Sneškom u uglu usana.
Ćutim i cepam. Ostali su polako počeli da duvaju, da ispuštaju vazduh. Shvatili su da su vetar.
Zatim sam rekla: „UČITELJICE, JA SAM AКIКO I IMAM DRUGAČIJI POGLED NA SNEG.”
„Sedi.”, rekla je.
Sela sam i pomislila: Кo mi je kriv što se drugačije topim iznutra.”
Odlomak iz romana Stefana Tićmija, „Ja sam Akiko“.
Mural inspirisan ovim fantastičnim književnim delom.
-
Location
Sava River
